...šta (nam) se to dešava?...

Sindikat finansijskih organizacija Srbije upozorava: spoljni saradnici i usluge (outsourcing)
i "nesigurni načini zapošljavanja" - pretnja zaposlenima i sindikatima u finansijskom sektoru Srbije

Kod mnogih poslodavaca u Republici Srbiji, a posebno u bankama, lično angažovanje i efikasnost na određenom radnom mestu često se meri smanjenjem broja zaposlenih. Ova smanjenja stalne radne snage znatno poboljšavaju podatke o efikasnosti na papiru: produktivnost po glavi raste samo zato što se smanjuje broj stalno zaposlenih.

Uvođenje "nesigurnih načina zapošljavanja" za pomoćne usluge, često je samo početak većeg plana zamene stalno zaposlenih u osnovnom poslu s tzv. "nesigurnim radnicima". Tvrdeći da "unajmljuju usluge, a ne ljude", poslodavci postepeno zapošljavaju radnike pod "nesigurnim uslovima", što se dešava i kod mnogih poslodavaca u finansijskom sektoru u Srbiji.

Premda su ove vrste radnih odnosa ponekad opisane kao "atipične", "nestalne" ili "nestandardne", u stvarnosti se one tako brzo šire u bankama da će uskoro postati standardne i tipične, a proglašenje viška stalno zaposlenih prethodi tome...

OTPUŠTANJE ZAPOSLENIH NE REŠAVA KRIZU

Republički odbor Sindikata finansijskih organizacija Srbije je na 6. sednici, održanoj 18.11.2011. godine, razmatrao aktuelnu situaciju u finansijskom sektoru Srbije, sa posebnim osvrtom na bankarstvo, i pritom usvojio sledeći:

Z  A  K  L J  U  Č  A  K 

1.  poštovati zaključene kolektivne ugovore i obezbediti transparentnost u njihovoj primeni;

2.  zadržati nivo stečenih prava iz zaključenih kolektivnih ugovora;

3.  uspostaviti socijalni dijalog (poboljšanje zaključenih kolektivnih ugovora, stvaranje boljih uslova rada za zaposlene, stručno usavršavanje zaposlenih);

4.  omogućiti puno korišćenje prava koje imaju sindikati u vršenju kontrole primene i poštovanja kolektivnih ugovora, uvid u opšta akta i odluke poslodavaca u vezi sa primenom kolektivnih ugovora;

5. obavezno primeniti zakonske mere u slučaju kršenja odredbi kolektivnih ugovora od strane poslodavaca (upozorenje, tužba sudu, prijava inspekciji);

6.  strogo primenjivati i poštovati sve zakonske odredbe i konvencije Međunarodne organizacije rada u ostvarivanju prava, dužnosti i odgovornosti zaposlenih iz rada i po osnovu rada.

U funkciji ostvarenja navedenog zaključka, neophodno je izvršiti racionalizaciju svih troškova u bankama, kao preventivnu meru za sprečavanje nepotrebnih otpuštanja zaposlenih. Poslodavci treba da reaguju na krizu konstruktivno, očuvanjem najvećeg bogatstva koje poseduju - zaposlenih i njihovih znanja i iskustva - u srce oporavka.

Sindikat finansijskih organizacija Srbije, posebno je zaključio da utvrdi svoju "crnu listu" onih banaka koje svoje finansijske probleme budu rešavale isključivo otpuštanjem zaposlenih i o tome će obavestiti Narodnu banku Srbije, sve medije u zemlji i inostranstvu, centrale ino-banaka i najveće akcionare, kao i najveću međunarodnu asocijaciju sindikata na svetu - UNI Global Union.

Republički odbor Sindikata finansijskih organizacija Srbije je zaključak doneo radi očuvanja i zaštite radno - pravnog statusa svojih članova.

  
 UNI - Globalni sindikat
 poziva grupu G20 da prihvati drugu šansu 
 da odvuče svet daleko od ekonomske i socijalne provalije

Generalni sekretar UNI - Global Union, Filip Dženings pridružiće sa drugim sindikalnim liderima na sastanku sa predsednikom Sarkozijem, kao predsednikom G20, u susret samitu G20

Filip Dženings, generalni sekretar UNI - Globalnog sindikata sastaće se sa predsednikom Sarkozijem u Jelisejskoj palati u Parizu, danas u okviru L20 samita, koji će biti održan paralelno sa samitom lidera samitu G20. Dženings i drugi vodeći lideri sindikata preneće poruku Sarkoziju, kojom pozivaju lidere G20 da ne propustite ovu drugu šansu da pravilno shvate tu poruku. Oni će tražiti od G20 da se pozabave krizom na konstruktivan način, stavljanjem zapošljavanja u srce oporavka i da ostvare novi dogovor za dobrobit naroda. Po pojavljivanju finansijske krize 2008. godine, došlo je do naleta mnogih koordiniranih aktivnost, ali od tada je G20 izgubio svoj put i sve do sada nije bio u stanju da obezbedi potrebno vođstvo ili da izdrži na putu ka velikim poslovima.

Dženings je rekao: "Finansijska kriza je pokazala da je društveni poredak stvoren u posleratnom društvenom dogovoru sistematski urušen od strane poslovne i političke elite i njihovih poslušnih ortaka. I nije došlo samo samo u Francuskoj do toga da su principi slobode, bratstva i jednakost ukinuti i zamenjeni pojmovima individualnost, nejedankost i iluzijom finansijskog bogatstva."

Talas protesta koji raste u celom svetu predstavljaju autentični glas običnih ljudi koji osećaju da su obespravljeni u društvu i da nema nade za sutra. Na ove rastuće nemire treba dati odgovore na pozitivan način.

"Ako G20 želi da iskoristi ovu drugu šansu, trebalo bu da se koncentriše na obezbeđivanju da se otkloni sve veći jaz između siromašnih i bogatih. Poreski rajevi koja podstiču nejednakosti treba da budu zatvoreni, a na finansijske transakcije uveden porez. Svako mora da plati svoj deo. Otpisivanja multi-milijardi dolara nisu jedini odgovor. Vraćanje ljudima njihovog dostojanstva i poštovanja je besplatno i to bi trebalo da bude deo novog dogovora između države i naroda. G20 ima mogućnost da započnu novi društveni ugovor koji bi donekle odgovorio univerzalnom zahtevu protesta koje vidimo širom sveta ", dodao je Dženings.

Mere štednje, deregulacija i stav da "tržište zna najbolje" nisu rešenja za krizu. UNI poziva G20 da se okrene od ove neo-liberalne politike i da radi na više koordiniran način da se izbegne produbljivanje krize i da pomogne da se preokrene postojeći tok za 200 miliona nezaposlenih.

Prevod: Slobodan Mihajlović

Član Republičkog odbora Sindikata finansijskih organizacija Srbije - SFOS
Koordinator SFOS-a za međunarodnu saradnju 

ZAKLJUČENI NOVI KOLEKTIVNI UGOVORI

Sindikat Marfin banke zaključio je novi kolektivni ugovor kod poslodavca, iako je objektivno u nekim elementima slabiji u odnosu na prethodni. Nezaključivanjem novog kolektivnog ugovora bilo bi omogućemo poslodavcu da donese jednostrani akt, a to je pravilnik o radu. Članovi Skupštine Sindikata izabrali su manje lošiju opciju, odnosno ovlastili su predsednika Sindikata da potpiše Kolektivni ugovor Marfin Bank AD Beograd, koji je u međuvremenu stupio na snagu. Pretpostavlja se da su na takvu odluku članova Skupštine uticale činjenice o stanju u Marfin Laiki grupi, kao i rezultati poslovanja, odnosno sagledavanje celokupne situacije. Time je Skupština Sindikata, kao najviši organ Sindikata, pokazala da razume međusobnu povezanost procesa koji se dešavaju unutar grupe u postojećem ekonomskom okruženju, sa svim posledicama novog talasa globalne ekonomske krize, kao i na njihove efekte na sve zaposlene, bez obzira u kojoj zemlji rade, tamo gde je prisutna Marfin Laiki grupa.

Po rečima predsednika sindikata Slobodana Mihajlovića: "Najnovija dešavanja u Grupi i u vezi Grupe, započeta ostavkom gospodina Andreasa Venopulosa, bivšeg predsednika Upravnog odbora Marfin Laiki banke i imenovanjem novog predsednika, nastavljena tog istog dana umanjenjem kreditne sposobnosti Republike Kipar, a zaokružena smanjenjem kreditne sposobnosti tri kiparske banke, među kojima je i Marfin Popular Bank, zbog velike izloženosti rizicima poslovanja u Grčkoj, potvrđuje da se naša grupa suočava sa velikim izazovima, čijim rešenjima će proisteći značajne posledice za akcionare, klijente i zaposlene. Zbog svega navedenog, gospodin Hristos Hristu, predsednik Evropskog saveta rada Marfin Laiki grupe je od gospodina Eftimiosa Bolutasa, izvršnog menadžera Grupe zatražio vanredan sastanak sa predstavnicima rukovodstva Grupe. Sva ta dešavanja potvrđuju koliko smo vezani za našu grupu i koliko uticaji poslovanja u nekoj od zemalja naše grupe mogu imati značajan uticaj na celu Grupu".

Polazeći od principa javnost u radu i pravovremeno i potpuno informisanje, članova Sindikata Marfin Bank AD, a na osnovu kontakata sa predsednikom Evropskog saveta rada Grupe, i agencijske vesti, predsednik Sindikata Banke objavi je najnovije vesti vezane, pre svega, za regionalnu grupu.

Lično ne znam šta donosi sutra, rekao je Slobodan Mihajlović, ali nesporno je da je na svima nama obaveza da i dalje još kvalitetnije obavljamo svoj posao i damo puni doprinos što boljim rezultatima poslovanja naše banke. Takođe, imamo puno pravo da o svemu što se dešava u Grupi i u našoj banci budemo informisani pravovremeno i potpuno, i to ako ni zbog čega drugog onda pre svega da bi bile predupređene raznorazne neproverene priče koje mogu loše da utiču na normalno obavljanje poslova od strane zaposlenih. Na kraju, verujem da će naše kolege na Kipru i u Grčkoj pronaći prave odgovore i rešenja na sve izazove i da će ova značajna bankarska grupa, čiji smo mi deo, iz svega izaći ojačana.

Sindikat OTP banke, ovih dana priveo je kraju, višemesečno pregovaranje oko Aneksa kolektivnog ugovora i sa poslodavcem usaglasio mnoga sporna pitanja. I ovaj Aneks kolektivni ugovor je plod kompromisnih rešenja, ali zaposlenima u Banci daje veću sigurnost i motiv za rad.

Po rečima predsednice sindikata OTP banke, Biljane Živković, u završnoj fazi je zaključivanje Aneksa Kolektivnog ugovora, stigla je saglasnost centrale iz Mađarske i Aneks će biti potpisan.

SOLIDARNOST I JEDINSTVO - JEDINO ORUŽJE

U prisustvu predstavnika UNI (jedne od najvećih svetskih sindikalnih centrala) i OTOE (grčkog sindikata banaka) gospodina Dimitriosa Tsoukalasa, delegacija srodnih sindikata Slovenije, Makedonije, Bosne i Hercegovine i Republike Srpske, predstavnika KSS-a i sadašnjih i nekadašnjih sindikalnih aktivista, 29. oktobra 2011. godine je održana svečana sednica Sindikata finansijskih organizacija Srbije povodom dvadeset godina rada na srpskoj sindikalnoj sceni.

Uvaženim zvanicama se obratio Milan Alempijević, predsednik SFOS-a i podsetio na ključne momente iz istorijata sindikata, koji je kao prvi granski i nezavisni osnovan u našoj zemlji. Put je bio težak baš kao i društveno politička situacija, pun iskušenja, ali bez obzira na sve sindikat je opstao i uz mnogo snage, znanja i ličnog požrtvovanja pojedinaca, nastavlja da radi, jača i štiti interese svog članstva.

Ivica Cvetanović, predsednik Konfederacija slobodnih sindikata je naglasio da su članice SFOS-a prve osetile tranziciju, za razliku od članica KSS-a, javnih preduzeća gde je poslodavac država, pa je opstanak i dalji rad sindikata, samim tim dostojan pohvala. SFOS ima značajnu ulogu u osnivanju i razvoju sindikalne centrale KSS-a, pruža pomoć međunarodnih institucija čiji je član i očekuje se da će dati značajan doprinos u uspostavljanju socijalnog dijaloga koji ne postoji.

Miroslav Zečević, predsednik granskog sindikata Republike Srpske, je kao i svi ostali govornici čestitao značajan jubijel SFOS-u, uz želje za dalju uspešnu i istrajnu borbu za prava radnika. U uslovima krize, kada je sticanje profita jedini motiv bez obzira na interese radnika, pred sindikatom je veliki izazov koji podrazumeva veće jedinstvo i solidarnost u borbi protiv surovog kapitala.

Svetlana Petrović, predsednica sindikata Makedonije je istakla da je u Makedoniji ostvaren socijalni dijalog i da sindikat insistira na principu komplementarnosti, a ne na antagonizmu. Takođe je veoma bitno što sindikat već duže vreme insistira na edukaciji i afirmaciji naslednika - mladih sindikalnih aktivista i na tom planu su postignuti rezultati.

Minka Rešidbegović, predsednica sindikata BiH i Tomaž Boltin, predsednik sindikata Slovenije su, između ostalog, poželeli SFOS-u da još dugo godina obeležava jubileje u nadi da će sve biti i lakše i lepše.

Gospodin Dimitrios Tsoukalas je naglasio da je sa SFOS-om u prijateljskim odnosima već 18 godina i da su povezani čvrstim nitima borbe u zaštiti intereresa članstva. Mada su tada bili daleko mlađi, kako je rekao i dalje prepoznaje istu strast koja povezuje ljude u istoj ideji. Ne želeći da komentariše krizu u Grčkoj, jer je u Srbiji kriza već dugo i dobro poznata činjenica, pomenuo je da su u Engleskoj, Italiji i drugim zemljama, ali i u Americi događaju protesti radnika skoro svakodnevno.

Solidarnost je jedino oružje sindikata, jer je nedopustivo da jedan posto ljudi poseduje devedest i devet posto svega što postoji. Nedopustivo je da tržište bude merilo života i zato radni ljudi moraju biti pobednici, a jedan od pokazatelja je i ono što će se tek događati u Grčkoj kroz kvalitetno novi revolt ljudi i na šta treba usmeriti pažnju.

U nastavku sednice podeljene su zahvalnice i plakete sindikatima i zaslužnim pojedincima koji su dali doprinos u radu SFOS-a, među kojima i prvoj predsednici SFOS-a Ljiljani Spaić.

Dana 29.10.2011. godine, a povodom jubileja, 20 godina postojanja i rada, Sindikata finansijskih organizacija Srbije,
delegaciju sa gostima iz inostranstva primila je u Belom dvoru Njeno
Kraljevsko Visočanstvo Princeza Katarina Karađorđević
i zadržala se u srdačnom razgovoru.

J U B I L E J  koji obavezuje

Sindikat finansijskih organizacija Srbije 31. oktobra 2011. obeležava značajan jubilej - dvadeset godina rada. Republički odbor je na vreme započeo sa pripremama, tako da su već polovinom oktobra bili poznati svi bitni elementi i podeljena konkretna zaduženja.

Program proslave je osmišljen na sledeći način. U petak, 28. oktobra, organizovan je doček gostiju - predstavnika inostranih sindikata sa kojima je uspostavljena dugogodišnja saradnja i njihov smeštaj.

U subotu, 29. oktobra, za goste je organizovano panoramsko razgledanje Beograda, obilazak Belog dvora, prijem u Udruženju osiguravajućih društava Srbije (jednog od donatora). U 19 sati će se održati svečana sednica u sali Privredne komore Srbije (takođe donatora). Na sednici će se predsednik SFOS-a Milan Alempijević obratiti prigodnim govorom, očekuje se da će još neko od prisutnih želeti da uzme reč, a zatim će se podeliti plakete sa posvetom predstavnicima inostranih sindikata, donatorima, kao i osnivačima i istaknutim sindikalnim aktivistima iz ranijih saziva Sindikata. Nakon akademije, organizovana je svečana sednica za goste i zvanice.

Dragi gosti

Svoj dolazak su potvrdili - gospodin Dimitris Tsoukalas predstavnik UNI - UNI finansije Evropa, kao i delegacije Sindikata banaka Grčke (OTOE), Sindikata banaka Slovenije, Sindikata banaka Bosne i Hercegovine i Sindikata banaka Republike Srpske. Predstavnici Sindikata banaka Kipra su usmeno izvestili o svom dolasku.

Svoje čestitke povodom izuzetno značajnog jubileja i žaljenje što zbog situacije u zemlji ne mogu da dođu izrazili su predstavnici Nacionalnog sindikata zaposlenih u bankama i osiguranju Egipta, a rukovodstvo Sindikata banaka i osiguranja Italije je sprečeno da dođe jer se proslava SFOS-a poklapa sa velikim verskim praznikom (Svi sveti). Predsednica Sindikata banaka Hrvatske je sprečena da dođe iz objektivnih razloga.

Na listi zvanica su predstavnici Konfederacije slobodnih sindikata, čiji je osnivač SFOS, zatim predsednici sindikalnih organizacija - članica, istaknuti sindikalni aktivisti SFOS-a, donatori, predsednici izvršnih odbora banaka i osiguravajućih društava i generalni sekretari Udruženja banaka Srbije i Udruženja osiguravajućih društava Srbije.

SFOS će pozvati i predstavnike Vlade Srbije, ministra Rasima Ljajića, državnog sekretara Snežanu Lakićević, ministra Ivicu Dačića i guvernera NBS Dejana Šoškića.

Bilans

Za proteklih 20 godina, Sindikat finansijskih organizacija je prešao težak put od izvanrednog starta 31. oktobra 1991. godine, preko teških godina iskušenja kada je u procesu reforme bankarstva uništeno nacionalno bankarstvo na šta je Sindikat pravovremeno i argumentovano ukazivao.

Služeći za primer mnogima kako po organizaciji, brojnosti i, pre svega, po izvanrednom Posebnom kolektivnom ugovoru donetom 1991. godine prvi put u Srbiji, SFOS je počeo da sklapa protokole o saradnji sa inostranim sindikatim i ubrzo stekao ugled u međunarodnim okvirima.

Posle udara kada je izgubio 22 članice sa oko 17.000 zaposlenih, 2002. godine SFOS kreće reorganizovan i sa izmenjenim Statutom u nove aktivnosti. Stalni zadatak je bio i ostao povećanje članstva i neprestana borba za odbranu prava i interesa zaposlenih.

Danas je to Sindikat sa stabilnim i realnim članstvom sa preko 10.200 članova, dokazivih u svakom trenutku pristupnicama. Među članicama su i strane banke, a broj članova se stalno povećava.

U nelojalnoj konkurenciji koja je prisutna na sindikalnoj sceni, argumenti koji su na strani SFOS-a su to što obezbeđuje svojim članicama zaštitu i ostvarivanje prava i obaveza utvrđenih zakonom, kolektivnim ugovorom i opštim aktima, omogućuje besplatnu pravnu pomoć u zaštiti prava po osnovu rada, kao i zastupanje pred sudovima preko advokata SFOS-a. Svojim članicama pruža stručnu pomoć pri izradi pojedinačnih kolektivnih ugovora i pri primeni zaključenih u praksi, ali i vodi računa o edukaciji članova Sindikata.

SFOS je osnivač Konfederacije slobodnih sindikata koja je sa 190.000 članova realno najjača sindikalna centrala u Srbiji i okuplja sindikate Elektroprivrede Srbije, PTT-a, Telekoma, NIS-a, Dunav osiguranja, Telenora... Svest da samo brojni i finansijski jaki sindikati mogu da utiču na zaštitu svojih članova, bila je osnovni motiv prilikom pokretanja inicijative za osnivanje KSS-a.

U decembru 2001. godine SFOS je postao prvi i jedini iz Srbije punopravni član UNI - jedne od najvećih sindikalnih centrala na svetu. S obzirom na tu činjenicu, SFOS kao jedini legitimni predstavnik u Srbiji obezbeđuje da banke u Srbiji čiji su vlasnici multinacionalne banke primenjuju globalne kolektivne ugovore koristeći međunarodne pregovaračke timove. Institut Evropskog saveta rada preko SFOS-a je uveden prvo u Marfin banci, čiji predstavnik, predsednik Organizacije sindikata, prisustvuje sastancima u Centrali na Kipru i bori se da prava zaposlenih u banci u Srbiji budu isti kao bilo gde na svetu u okviru ove multinacionalne banke.

SFOS je uspostavio uspešnu saradnju sa mnogim stranim sindikatima: Grčke, Kipra, Italije, Egipta, Slovenije, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Republike Srpske...

Međunarodni ugled je oduvek bio segment delovanja na koji je SFOS sa pravom ponosan.

Sama činjenica da je SFOS opstao 20 godina govori sama za sebe, a skromna proslava značajnog jubileja uklapa se u princip koji se poštuje od uvek, a to je domaćinsko raspolaganje sredstvima u svakoj prilici.

SPAJANJE EFG EUROBANK I ALPHA BANK

Stvorena je najveća banka u Grčkoj sa kapitalom od 150 milijardi EUR-a. U novoj banci Alpha bank ima 57,5% a EFG bank 42,5% akcija.

Nova banka će se zvati EURO BANK ALPHA, a načelu nove banke biće Janis Kostopulos, sadašnji predsednik Alpha bank u Grčkoj.

Faktičko spajanje u Grčkoj treba da se obavi do kraja 2011. godine.

Susreti zaposlenih u bankama, organizacijama za osiguranje i drugim finansijskim organizacijama Srbije, koje tradicionalno već 23. put organizuje Sindikat finansijskih organizacija Srbije, ove godine su održani od 8. do 12. juna, u Donjem Milanovcu, u hotelu "Lepenski vir".

Na trećoj sednici Republičkog odbora, koja je održana posle Susreta istaknuto je da je organizacija Susreta bila veoma dobra, da je atmosfera bila na nivou, sportska takmičenja su prošla bez problema i bez povreda, kao i da su gosti - sekretar Izvršnog odbora Sindikata banaka Slovenije i 14 zaposlenih iz Jugobanke Jugbanke iz Kosovske Mitrovice veoma zadovoljni. Konstatovano je da je bilo manje učesnika nego ranije, što je sa jedna strane dobro, jer su ostvareni bliži direktni kontakti, a sa druge strane ocenjeno je da moraju biti preduzete mere da se ova manifestacija omasovi.

Konkretni efekti ove već tradicionalne manifestacije SFOS-a se ogledaju i u postignutim dogovorima o saradnji: u avgustu je planiran kontakt sa predstavnicima Jugobanke Jugbanke sa Kosova, a u septembru sastanak sa predstavnicima Sindikata banaka Slovenije.

A  P  S  O  L  U  T  N  O     P O V E R E NJ E

Na redovnoj, izbornoj sednici Skupštine SFOS, održanoj 8. aprila 2011. godine, u čijem radu je učestvovalo 36 od ukupno 39 članova Skupštine, jednoglasno su usvojeni svi važni akti i izabrani predsednik i članovi organa koji će svojim radom u narednom četvorogodišnjem mandatu, za koji je ocenjeno da ni malo neće biti lak, nastojati da na najbolji mogući način zaštite svoje članstvo.

Za predsednika SFOS je jednoglasno ponovo izabran Milan Alempijević, a takođe je jednoglasno izabrano 19 članova Republičkog odbora. Izabrani su i članovi Nadzornog i Statutarnog odbora.

Sledi konstitutivna sednica Republičkog odbora na kojoj će biti izabrano Predsedništvo SFOS-a, a takođe i konstitutivne sednice Nadzornog i Statutarnog odbora na kojima će biti izabrani predsednici.

Ovih dana navršilo se punih devet godina od pokretanja stečaja nad četiri velike državne banke, Beobankom, Beogradskom, Investbankom i Jugobankom. Iako prodaja imovine, naplata potraživanja i sudski sporovi traju skoro deceniju, stečaj nije ni blizu kraja.

Poslednjih deset godina Srbija ima novi, reformisani bankarski sistem za koji vlast tvrdi da je najzdraviji deo srpske privrede. S druge strane, često se u javnosti ističe da su finansijske usluge u Srbiji najskuplje u regionu, pa čak i u Evropi i da ne mogu banke da rade dobro dok privreda odumire.

"Ubistvo poverioca"

Oni koji su protiv gašenja četiri banke, koje su činile najveći deo bankarskog sektora nekadašnje zemlje, kao najvažniji argument ističu da za tim nije bilo potrebe, jer potraživanja banaka prevazilaze njihova dugovanja. Međutim, sprovedena je operacija "ubij poverioca, spasi dužnika", pa umesto restrukturiranja ili stečaja velikih preduzeća koja su dugovala milione maraka, nova ekonomska vlast je odlučila da ukloni one kojima su pare dugovane.

Međutim, prva i najveća žrtva postoktobarskih reformi i dalje ne umire, a po svemu sudeći ostaće u životu još jednu dekadu. Do sada su, prema podacima Agencije za osiguranje depozita koja je nadležna za likvidaciju banaka, četiri velike banke naplatile od pravnih i fizičkih lica oko 22 milijarde dinara. Inače 2002. godine kada je postupak započet ove banke su od 2.300 dužnika potraživale oko 9,5 milijardi evra, pa tako procenat naplate za devet godina iznosi oko četiri odsto. Trenutno banke u stečaju potražuju oko 2,3 milijarde evra, od čega se oko 800 miliona vode sudski sporovi. S druge strane poverioci drugog isplatnog reda potražuju 853 miliona evra, a vode se parnice oko još 800 miliona evra spornih potraživanja.

O efikasnosti ovog postupka govori i podatak da je ukupno potrošeno 5,5 milijardi dinara na sam postupak, što znači da je svaki četvrti dinar koji je u ime banaka naplaćen, potrošen na plate zaposlenih, advokate, sudske takse. Ovo znači da stečaj sam po sebi košta 50 miliona dinara mesečno, pa zaposleni i nemaju razloga da žure, jer ovako imaju lepa primanja i siguran posao sve dok se stečaj ne završi. Od prihoda je plaćeno i državi 189 miliona evra za isplatu stare devizne štednje i još 1,4 milijarda dinara po osnovu dinarske štednje i platnog prometa.

Plan da se unište domaće banke

Na pitanje da li postoji procena kada bi se postupak stečaja mogao završiti u Agenciji za osiguranje depozita kažu da se to ne može preedvideti.

"Imajući u vidu veliki broj dužnika, imovinu koja još nije prodata, veliki broj parnica po tužbama za utvrđenje koje su podneli poverioci, okončanje postupka stečaja se ne može predvideti. Tome treba dodati i činjenicu usporene prodaje nekretnina, otežanih postupaka privatizacije preostalih velikih dužnika, neizvesne naplate od velikog broja preduzeća - dužnika banke, a koji su takođe u stečaju ili likvidaciji, kao i od okončanja postupaka likvidacije koji se vode na Kipru i u SAD", kažu u Agenciji.

Do sada je prodato 130.000 kvadratnih metara objekata koji su pripadali ovim bankama za ukupno 10 milijardi dinara.

Ekonomista Milan Kovačević ocenjuje da je redosled poteza bio pogrešan.

"Odlučeno je da se banke likvidiraju dok još nismo bili sigurni da li će Pariski klub poverilaca otpisati dve trećine duga. Bilo bi mnogo jeftinije da smo neke od te četiri banke spasili, kao što su u mnogim zemljama domaće banke spasene reorganizacijom. Međutim, to je bila koncepcija da se unište domaće banke i, od ozbiljnih banaka, iz nekog razloga preživele su samo dve, Vojvođanska i Komercijalna banka. Sve to je urađeno bez plana i na "o ruk". Oni koji su to sprovodili nisu govorili da je to što rade dobro, već da ne može drugačije. Ipak, ni tada taj argument nije bio tačan. Nekim preduzećima se kratkoročno olakšalo otpisom duga, ali ona su nastavila da tonu i da šire dalje trulež. Bolje da su odsekli ono što ne valja, a dobro ostavili da funkcioniše", smatra Kovačević.

Samo za državu korist od otpisa inostranih dugova

Kada je Pariski klub poverilaca otpisao 66 odsto duga Srbije, u dva navrata 2002. i 2006. godine, koji su u velikoj meri napravila velika društvena preduzeća, a za koji je država garantovala, očekivalo se da će država otpisati taj dug firmama i tako im pomoći da se izvuku iz problema.

Profesor Jovan Ranković, bivši savezni ministar finansija SCG koji je i dao ostavku na to mesto zbog načina na koji su četiri banke likvidirane, ističe da je ta sredstva umesto da se pomogne privredi, država uzela za sebe. Zauzvrat ugasila je banke kojima su te firme dugovale.

"Od tog otpisa ni banke ni njihovi klijenti nisu imali nikakve vajde. Sa tim što su dobili od Pariskog kluba trebalo je da pomognu privredi, a onda ni banke ne bi morale da idu u stečaj. Nisu banke bile problem, nego njihovi klijenti. To što je urađeno sa bankama je veoma loše. Meni je pokojna direktorka Beobanke Borka Vučić rekla da ta banka ima dovoljno kapitala da može ponovo da počne da radi. Dokaz za to je što posle skoro deset godine nije završen stečaj. To je suluda ideja dvojice ljudi, Dinkića i Labusa", tvrdi Ranković.

Najbolji primer kako je država spasavala gubitnike i dužnike je smederevska železara, koja je dugovala 70 odsto ukupnog duga od 1,4 do 1,7 milijardi dolara Investbanci, Beobanci i Jugobanci.

"Najveći dužnik bila je smederevska železara koja je imala oko 92 milijarde dinara gubitaka (prim. jedna marka vredela je osam dinara) što je bilo četiri puta više od sopstvenog kapitala. Železara je bila u problemima, a nisu joj pomogli otpisom duga. Onda je prodata samo imovina za 23 miliona dolara, a sve gubitke i obaveze i dugove prema bankama preuzela je država. Poverioci su bili i neka fizička lica i preduzeća koja nisu mogla da naplate dug od države i zato su propali i oni i banke. Posao likvidacije četiri velike banke nije nikada opravdan", tvrdi Ranković.

Milan Alempijević, predsednik Sindikata finansijskih organizacija Srbije, koji je vodio proteste zaposlenih u ovim bankama početkom 2000-ih godina, ocenjuje likvidaciju u kojoj je 8.500 bankarskih službenika ostalo bez posla, kao "najveću grešku".

Čišćenje terena za strane banke

"Posle devet godina stečaj i dalje traje i ne zna se kada će završiti, a ove banke i dalje ostvaruju prihod. U prvoj godini posle likvidacije 1.500 ljudi koji su ostali bez posla je umrlo od stresa, a samo 1.200 iz Beobanke. U naredne četiri godine samo 13 odsto njih je našlo posao. Ali to je šteta i za sve građane Srbije. Došle su strane banke na očišćen teren bez konkurencije i mogle da drže najviše kamate u regionu. Sve je učinjeno da se tržište očisti, a oni da uzimaju ogromne profite", napominje Alempijević.

Beogradska banka je u svom sistemu imala 22 banke u Srbiji, ali i dve poslovne jedinice, na Kipru i u Njujorku i tamo je u toku stečajni postupak nad njima. Beogradska banka ima i vlasništvo u drugim bankama a dve od njih - Anglo Jugoslav bank iz Londona i Banque Franco Jugoslav iz Pariza - nalaze se u postupku likvidacije. Ukupno prijavljena potraživanja prema ovoj banci iznose 3,28 milijardi evra, a osporena su potraživanja od 25 milijardi evra.

Najveći poverioci Investbanke su Beogradska banka sa 76 odsto, NBS sa 11 odsto i Ministarstvo finansija sa dva odsto potraživanja. Kraj likvidacije ove banke je posebno neizvestan jer potražuje sredstva od velikog broja preduzeća koja se ili nalaze u stečaju ili tek treba tamo da se nađu.

Od Jugobanke domaći i ino poverioci potražuju oko dve milijarde evra. I ova banka je imala poslovne operacije u inostranstvu preko Jugobanke Agencije Njujork koja se takođe nalazi u postupku stečaja. Jugobanka je imala i veliki broj nekretnina u Hrvatskoj, pa se sada vode sporovi pred tamošnjim sudovima vredni 200 miliona evra.

Stečajni upravnici Beobanke su do sada unovčili stečajnu masu vrednu 15,9 milijardi dinara, najviše naplatom potraživanja (10,9 milijardi) i prodajom nepokretnosti (3,52 milijarde).

SFOS UGLEDNI ČLAN UNI GLOBAL UNION

Za Sindikat finansijskih organizacija Srbije, ova kalendarska godina ima poseban značaj jer se navršava dvadeset godina od kada je osnovan kao prvi granski sindikat na ovim prostorima. Neprevaziđene su i odredbe prvog Posebnog kolektivnog ugovora, donetog sada daleke 1991. godine. U mnogo čemu prvi, SFOS je posebnu pažnju poklanjao međunarodnoj saradnji, pa su protokoli o saradnji sa grčkim (OTOE) i kiparskim (ETIK) srodnim sindikatima potpisani još 1994. i 1995. godine.

Aktivno učešće predstavnika SFOS-a na kongresima sindikata banaka Balkana, dobra organizacija i mudri potezi u nemirnim vremenima, doveli su do vrlo značajnog priznanja - SFOS je 2001. godine, opet jedini sa naših prostora, primljen u članstvo UNI (UNION NETWORK INTERNATIONAL), jedne od najvećih sindikalnih centrala na svetu. Od 2003. godine je punopravni član i svoj stečeni ugled potvrđuje učešćem u radu organa UNI EVROPA -finansijski sektor.

Ove godine, 24. i 25. februara u Solunu je održana Konferencija sindikata finansijskog sektora UNI GLOBAL UNION za južnu i jugoistočnu Evropu. Konferenciji je prisustvovalo preko sto učesnika, a SFOS su predstavljali Milan Alempijević, predsednik, Zoran Radifković, zamenik predsednika i Jovan Đorđević, član Izvršnog odbora Alfa banke Srbija, zadužen za međunarodnu saradnju. Predstavnici SFOS-a su pripremili detaljan izveštaj o stanju u finansijskom sektoru Srbije i podelili svim učesnicima.

Konferencija je organizovana kroz pet panela sa definisanim temama, izlagačima i veoma konstruktivnom diskusijom.

Zapaženo izlaganje je imao predsednik SFOS-a, Milan Alempijević u okviru panela sa temom: Saradnja sindikata iz južne i jugoistočne Evrope, solidarnost i efikasnost evropskih sindikata. Poseban akcenat u izlaganju je stavljen na nepoštovanje važećih zakonskih propisa od strane stranih banaka koje posluju u Srbiji, a svi prisutni su upoznati sa problematikom bankarskog sektora Srbije.

Velika pažnja je poklonjena svetskoj ekonomskoj krizi i reagovanju sindikata u finansijskom sektoru, kao i zauzimanju stavova i preduzimanju mera radi ublažavanja njenih posledica, o čemu će biti više reči na konferenciji koje će se održati od 15. do 17. marta u Lisabonu.

Na Konferenciji je vrlo ozbiljno razmatrano pitanje granskih kolektivnih ugovora, kao i mesto i uloga sindikata - učesnika Konferencije u UNI Evropa - finansije.

Mere i akcije sindikata u prevazilaženju ekonomske krize zacrtane su u deklaraciji koja je doneta po završetku Konferencije.

Predstavnici SFOS-a su imali priliku da kroz direktne razgovore razmene iskustva sa predstavnicima grčkog, kiparskog i italijanskog sindikata, sa kojima je već ostvarena bliska saradnja, ali i sa brojinim drugim (Španija, Portugal, Malta...) i to u neposrednoj budućnosti.

Na poziv Sindikata banaka, osiguranja i finansija Egipta predstavnici Sindikata finansijskih organizacija Srbije boravili su u Kairu od 01.12. do 05. 12. 2010. godine.

U pratnji izuzetno ljubaznih domaćina, predstavnici SFOS-a su obišli Nacionalni muzej u Kairu, Univerzitet, muzeje Nasera i El Sadata, kao i piramide i faraonsko selo. Svi članovi delegacije SFOS-a koji su od 1. do 5. decembra boravili u Kairu, naglašavaju da takvu gostoljubivost i pažnju nikada nisu doživeli.

Oba sindikata su u konstruktivnim razgovorima, predstavljajući svoju organizaciju, strukturu i način rada, zaključili da postoje sličnosti na kojima će zasnivati buduću saradnju.

Naši predstavnici su imali prilike da se upoznaju sa organizacijom i načinom rada bankarskog sistema u Egiptu na sastanku sa zamenikom predsednika najveće egipatske banke MESR, gospodinom Mustafom Coledom, a takođe i sa funkcionisanjem sistema osiguranja, kroz razgovor sa predsednikom najveće kompanije za osiguranje u Egiptu, gospodinom Muhamedom Abdalom.

Potpisan je Protokol o saradnji dva Sindikata. U direktnom kontaktu su određeni pravci dalje saradnje i utvrđene konkretne međusobne aktivnosti.

Protokol o saradnji sa srodnim egipatskim sindikatom biće preveden sa engleskog jezika i dostavljen svim članovima na uvid, a već u novoj godini očekuje se poseta delegacije egipatskog sindikata koja će zahtevati pravovremeno planiranje sadržaja tako i neophodnih sredstava.

Na 30. sednici Republičkog odbora SFOS-a, održanoj 20.8.2010. godine, Republički odbor je doneo Odluku o formiranju Centra za savetovanje za sprečavanje zlostavljanja na radu.

Stalni članovi Centra su: Milan Alempijević, predsednik SFOS-a, Ankica Košanin, član Predsedništva SFOS-a, Jelena Naumović, pravnik u SFOS-u i Aleksandar Andrić, advokat u SFOS-u, a povremeni članovi su predsednici sindikata iz organizacije sindikata gde je došlo do zlostavljanja na radu.

Svi mogu da nam se obrate putem elektronske pošte, na telefone:  011 3342 648 i 011 3246 490, ili lično. Centar će raditi redovno svakog  ponedeljka i četvrtka.

Delegacija SFOS-a učestvovala je na VII  Kongresu FISAC/CGIL u Riminiju koji je održan od 14 do16 aprila 2010. godine. Na Kongresu je učestvovalo  ukupno 28 delegacija sindikata u finansijskom sektoru iz čitavog sveta: od Brazila do Libana, od Portugala do velike Britanije...

Delegacija SFOS-a ostvarila je veoma kvalitetne bilaterarne kontakte sa delegacijama Češke, Mađarske Libije, Brazila, a sa prestavnikom Egipta potvrđena je veoma kvalitetna saradnja. Izgrađeni su veoma bliski kontakti sa delegacijama Slovenije i Hrvatske.

Na 4. sastanku Konferencije sindikata u finansijskom sektoru Mediterana, koja je ove godine održana u Protarasu, na Kipru, 25. i 26. septembra, učestvovali su predstavnici sindikata banaka iz sledećih zemalja: Alžira, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Crne Gore, Egipta, Grčke, Jordana, Kipra, Libana, Libije, Malte, Maroka, Palestine, Sirije, Tunisa, i Srbije. Delegacija Sindikata finansijskih organizacija Srbije je po prvi put učestvovala na Konferenciji. Konferencijom su predsedavali gospodin Loizos Hadžikostis, predsednik Sindikata banaka Kipra (E.T.Y.K.) i gospodin Salah Salem Glija, predsednik Arapske federacije Sindikata.

Delegacija SFOS-a je imala zapaženo izlaganje o stanju u finansijskom sektoru u Republici Srbiji, a dati su odgovori i na brojna pitanja koja su postavili pre svega predstavnici arapskih zemalja. I na ovoj konferenciji je potvrđeno višegodišnje iskreno i duboko prijateljstvo koje SFOS ima sa Sindikatom banaka Kipra - E.T.Y.K. i Sindikatom banaka Grčke - OTOE.

Takođe, ovo je bila idealna prilika za sticanje novih prijateljstava. U bilateralnim kontaktima tokom i nakon završetka Konferencije kvalitetni razgovori su rezultirali usmenim pozivom da delegacija SFOS-a poseti i time započne zvanične odnose sa Sindikatom banaka Sirije (poziv je uputio predsednik Sindikata, gospodin Nabil Fuzat Al Akel), sa Federacijom Sindikata zaposlenih Libana (predsednik Sindikata, gospodin Žorž Antoan Hadž), sa Sindikatom banaka Libije (predsednik Sindikata, gospodin Balul Tavari) i sa Nacionalnim sindikatom banaka, osiguranja i finansijskih poslova Egipta (predsednik Sindikata, gospodin Faruk Šehata el-Abadi).

Nakon utvrđenih pojedinačnih, ali i zajedničkih problema, čijim se rešavanjem bave sindikati, kao i posledicama uticaja svetske finansijske krize, dogovoreni su zajednički mehanizmi delovanja.

 Zaključeno je da domaćin 5. konferencije, koja će biti održana sledeće godine, bude Egipat.

Iako je u korespodenciji koja je prethodila zvaničnoj prvoj poseti Sindikatu Federazione Italiana Sindacale Assicurazioni Credito (FISAC) bilo najavljeno da će razgovorima prisutvovati tri nacionalna sekretara, na sastancima koji su održani u sedištu Sindikata FISAC u Rimu, od ukupno osam nacionalnih sekretara, u radu je uzelo učešće pet nacionalnih sekretara, i to:

- Đulijano Kalkanji (Giuliano Calcagni) - najavljen za sastanak prvog dana;
- Gracijela Rogolino (Graziella Rogolino) - najavljena za sastanak prvog dana;

- Franka Delakaza (Franca Dellacasa) - najavljena za sastanak drugog dana;

- Nikola Mojiolino (Nicola Maiolino) - učestvovao na sastancima drugog dana;
- Enriko Sagantini (Enrico Segantini) - učestvovao na sastancima drugog dana.

Održana Skupština Sindikata Alfa banke

Posle višemesečnih, teških pregovora, potpisan Pojedinačni kolektivni ugovor - sledi praćenje primene u praksi; Biljana Dabić izabrana za zamenika predsednika Organizacije sindikata.