Mesto i uloga

 evropskog saveta rada

u okvirima evropske socijalne politike i unapređenja socijalnog dijaloga

i mogućnosti primene kod nas

Jedan od ključnih elemenata u evropskoj socijalnoj politici je unapređenje socijalnog dijaloga. To jasno proizilazi iz člana 138 Ugovora o osnivanju Evropske Unije, u kome je jasno izrečeno: “Komisija ima zadatak da unapređuje konsultacije između uprave i rada na nivou Unije i da preduzima sve relevantne mere u cilju potpomaganja njihovog dijaloga kroz obezbeđenje uravnotežene podrške partnerima”.

Izraz “socijalni dijalog” koji se koristi u Evropskoj Uniji (u daljem tekstu: EU) očigledno uključuje kolektivno pregovaranje i zaključivanje sporazuma između socijalnih partnera.

Najznačajnija organizacija poslodavaca  unutar EU jeste BUSINESSEUROPE, koja okuplja 39 centralnih industrijskih saveza iz 33 zemlje. Njeno članstvo je, čak, šire od članstva EU. Osim nje, postoje i brojne posebne organizacije (npr. za preduzeća iz javnog sektora, za mala i srednja preduzeća, za oblast poljoprivrede, itd.).

S druge strane, najznačajnije udruženje zaposlenih – radnika u EU jesu Međunarodna mreža sindikata – UNI globalni sindikat (Union Network International – UNI Global Union) i Evropska konfederacija sindikata (European Trade Union Confederation – ETUC).

Kolektivno pregovaranje na nivou EU, međutim, predstavlja složen problem i proces, sa brojnim spornim pitanjima. Pre svega, postavlja se pitanje podele dužnosti između evropskog i nacionalnog nivoa. Za poslodavce je to isključivo pitanje nacionalnog nivoa, dok su sindikati mišljenja da je to pitanje nadnacionalno, odnosno na evropskom nivou, te da su minimalni evropski zahtevi neophodni.

Osim toga, realnost je i odnos snaga između evropskih socijalnih partnera, odnosno ponekad nedostatak snage evropskih sindikata da prisile poslodavce na pregovaranje. Manjak snage je, doduše, u velikoj meri nadoknađen političkim pritiscima od strane evropskih institucija, posebno od strane Evropske komisije. Namera Komisije je da socijalni partneri preuzmu kompletnu odgovornost za kolektivno pregovaranje.

Jedan od najvažnijih oblika učestvovanja zaposlenih u kompanijama odvija se preko Evropskog saveta rada. <Napomena: postoje prevodi koji koriste i termin: Evropski savet zaposlenih.> Prve ideje o Savetu javile su se još sedamdesetih godina prošlog veka. Pre nego što je usvojeno prvo uputstvo, donete su dve rezolucije Evropskog parlamenta, 1989. i 1991. godine, koje su joj poslužile kao osnova.

Savet ministara Evrope je ustanovio Evropski savet rada (na engleskom jeziku: European Works Council – EWC) svojim uputstvom iz septembra 1994. godine, a dodatno precizirao rad i nadležnosti Evropskog saveta rada (u daljem tekstu: ESR) amandmanima 1999. godine.

Uputstvo Saveta 94/45/EC od 22. septembra 1994 o ustanovljenju ESR ili postupku za obaveštavanje ili konsultovanje zaposlenih u kompanijama ili grupama kompanija koje deluju na teritoriji EU ima za cilj unapređenje prava zaposlenih - radnika na obaveštavanje i konsultovanje u kompanijama i grupama kompanija koja posluju na teritoriji EU.

Tu se radi o kompanijama koje imaju najmanje 1.000 zaposlenih u EU i najmanje 150 zaposlenih u svakoj od najmanje dve države članice. Grupa kompanija takođe podrazumeva 1.000 zaposlenih u državama članicama, najmanje dve grupe kompanija u različitim državama članicama i najmanje jednu grupu kompanija sa najmanje 150 zaposlenih u jednoj državi članici i najmanje drugu grupu kompanija sa najmanje 150 zaposlenih u drugoj državi članici.

Poštovani posetioci Internet prezentacije Sindikata finansijskih organizacija Srbije,

Deo virtuelnog prostora na Internet prezentaciji Sindikata finansijskih organizacija Srbije posvećen je članovima Sindikata Marfin Bank,  i to tako da je izborom opcije < SINDIKAT MARFIN BANK > omogućeno da se uđe u prostor za prezentaciju Sindikata Marfin Bank, odnosno izborom opcije < SFOS > omogućeno je da se uđe u prostor za prezentaciju Sindikata finansijskih organizacija Srbije.  

U planu je da i druge sindikalne organizacije - članice  Sindikata finansijskih organizacija Srbije - u skoroj budućnosti  na taj način predstave svoj rad i neposredno izveštavaju svoje članove.

       *****

Drage kolege, članovi Sindikata Marfin Bank AD,

Praktično svakodnevno predsednik i članovi Izvršnog odbora Sindikata Marfin Bank susreću se u svom radu sa pitanjima zaposlenih - članova i koji nisu članovi Sindikata - koja se odnose na neažurirani deo Portala zaposlenih Banke i razloge zašto sadržina nije dugo menjana u delu koji se odnosi na Sindikat Marfin Bank.

Na osnovu dogovora Sindikata i predstavnika Poslodavca još krajem 2006. godine, Sindikat je dobio na raspolaganje da uređuje u delu (tada) Intraneta, (sada) Portala svoj prostor koji je bio podeljen u tri dela, i to:

(1) “Akta”;

(2) “Dopisi i saopštenja”;

(3) “Zapisnici i odluke”.

U okviru prvog dela objavljena su dokumenta od značaja za zaposlene, kao što su: Zakon o radu, Zakon protiv zlostavljanja na radu, Kolektivni ugovor, Pravilnik o radu Sindikata…

U drugom delu objavljena su dokumenta koja sadrže saopštenja o raznim aktivnostima Sindikata od značaja za zaposlene.

U trećem delu objavljeni su zapisnici i odluke svih organa Sindikata (Skupština, Izvršni odbor, Nadzorni odbor) objavljeni po redosledu nastanka, jer je to, po mišljenju Izvršnog odbora Sindikata, najbolji način da članovi Sindikata (i ne samo članovi Sindikata, već i svi zaposleni u Banci) neposredno saznaju o aktivnostima, stavovima, zaključcima i odlukama Sindikata.  Zapisnici i prateće odluke organa Sindikata jesu zvanični dokumenti.

Međutim, kada su korisnici Portala zaposlenih Banke, prilikom ulaska u deo Portala koji se odnosi na Sindikat, u delu “Zapisnici i odluke” videli da je poslednji zapisnik koji je objavljen onaj koji nosi datum još iz oktobra 2010. godine, jedino su mogli sebi da postave logično pitanje - postoji li sindikat i rade li uopšte nešto u sindikatu?!…

Nije bilo, niti ima nečeg spornog u bilo kom od dokumenata koji su prethodno objavljeni na Portalu, kao ni u onima koji su dostavljeni na objavljivanje, ali koji nisu naknadno objavljeni.

Pošto mesto i uloga svakog sindikata, pa i Sindikata Marfin Bank ne dozvoljavaju da bilo ko rad Sindikata bazira na imitaciji stvarnosti, već na realnim činjenicama u stvarnosti, a posebno imajući u vidu da ne postoji mogućnost - kako jasno proizilazi iz korespondencije predsednika Sindikata sa predstavnicima Poslodavca - da Sindikat slobodno ureduje virtuelni prostor koji se odnosi na Sindikat, odnosno da bi dalje održavanje nerealnog statusa bilo zaustavljeno, predsednik Sindikata je svojim dopisom u ime Sindikata Marfin Bank zatražio da u potpunosti bude izbrisana sadržina koja se odnosi na Sindikat na Portalu zaposlenih Marfin Bank, odnosno da uopšte ne postoji poseban deo na Portalu pod imenom “Sindikat Marfin Bank”.

Na taj način, mišljenje je članova Izvršnog odbora Sindikata, više neće dolaziti do stvaranja iskrivljene slike u vezi aktivnosti Sindikata, kako matičnog sindikata – Sindikata Marfin Bank, tako i granskog sindikata – Sindikata finansijskih organizacija Srbije.

U skladu sa zaključkom usvojenim na 44. (9.) sednici, održanoj 5.12.2011. godine, Izvršni odbor Sindikata Mrfin Bank je izabrao put da, u skladu materijalno-tehničkim mogućnostima Sindikata, pronađe drugi način za istinito, pravovremeno i sveobuhvatno informisanje svojih članova, a u saradnji sa Sindikatom finansijskih organizacija Srbije.

Na osnovu navedenog, uz saglasnost Sindikata finansijskih organizacija Srbije, u okviru Web prezentacije SFOS-a, omogućen je pristup na deo te Web prezentacije koji je isključivo na raspolaganju Sindikatu Marfin Bank, i to na Web adresi: http://www.sfos.izlog.org/ na kojoj postoji mogućnost izbora, i to biranjem opcije < SFOS > ili < SINDIKAT MARFIN BANK > da se uđe u prostor za prezentaciju Sindikata finansijskih organizacija Srbije, ili u prostor za prezentaciju Sindikata Marfin Bank.

Na taj način Sindikat Marfin Bank nije naručio sopstvenu Web prezentaciju, jer nema potrebe za tim, već koristi svoj deo prostora na već postojećoj i prepoznatljivoj Internet prezentaciji SFOS-a.

Ažuriranje podataka biće obavljano korišćenjem posebne WSC-CDMS tehnologije, gde oznaka WSC predstavlja skraćenicu pojma Web ShopCity (u prevodu: Centar poslovnih prezentacija na internetu), a oznaka CDMS predstavlja skraćenicu pojma ContentandDesignManagement System (u prevodu: Sistem za nezavisno održavanje sadržaja i dizajna internet strana). WSC tehnologija nam omogućava da potpuno individualno održavamo sve sadržaje sa bilo kog mesta na svetu, u bilo koje vreme, što znači da bez ikakvih ograničenja Sindikat vlada svojim informacijama.

Novi način način informisanja imaće isti sadržaj, koji će biti podeljen na isti način kao i prethodno na Portalu zaposlenih Marfin banke, ali će tu sadržinu Sindikata Marfin Bank moći da vide samo članovi Sindikata Marfin Bank, za razliku od prostora na kome je Web prezentacija Sindikata finansijskih organizacija Srbije, koji je dostupan svim korisnicima Interneta. Naime, članovi Sindikata Marfin Bank dobiće poseban elektronskom poštom putokaz (link) za pristup dokumentima.

Izvršni odbor Sindikata Marfin Bank je ovlastio predsednika Sindikata da svim članovima Sindikata prosledi informaciju o novom, drugačijem načinu informisanja članova Sindikata Marfin Bank AD.

SOLIDARNOST I JEDINSTVO - JEDINO ORUŽJE

U prisustvu predstavnika UNI (jedne od najvećih svetskih sindikalnih centrala) i OTOE (grčkog sindikata banaka) gospodina Dimitriosa Tsoukalasa, delegacija srodnih sindikata Slovenije, Makedonije, Bosne i Hercegovine i Republike Srpske, predstavnika KSS-a i sadašnjih i nekadašnjih sindikalnih aktivista, 29. oktobra 2011. godine je održana svečana sednica Sindikata finansijskih organizacija Srbije povodom dvadeset godina rada na srpskoj sindikalnoj sceni.

Uvaženim zvanicama se obratio Milan Alempijević, predsednik SFOS-a i podsetio na ključne momente iz istorijata sindikata, koji je kao prvi granski i nezavisni osnovan u našoj zemlji. Put je bio težak baš kao i društveno politička situacija, pun iskušenja, ali bez obzira na sve sindikat je opstao i uz mnogo snage, znanja i ličnog požrtvovanja pojedinaca, nastavlja da radi, jača i štiti interese svog članstva.

Ivica Cvetanović, predsednik Konfederacija slobodnih sindikata je naglasio da su članice SFOS-a prve osetile tranziciju, za razliku od članica KSS-a, javnih preduzeća gde je poslodavac država, pa je opstanak i dalji rad sindikata, samim tim dostojan pohvala. SFOS ima značajnu ulogu u osnivanju i razvoju sindikalne centrale KSS-a, pruža pomoć međunarodnih institucija čiji je član i očekuje se da će dati značajan doprinos u uspostavljanju socijalnog dijaloga koji ne postoji.

Miroslav Zečević, predsednik granskog sindikata Republike Srpske, je kao i svi ostali govornici čestitao značajan jubijel SFOS-u, uz želje za dalju uspešnu i istrajnu borbu za prava radnika. U uslovima krize, kada je sticanje profita jedini motiv bez obzira na interese radnika, pred sindikatom je veliki izazov koji podrazumeva veće jedinstvo i solidarnost u borbi protiv surovog kapitala.

Svetlana Petrović, predsednica sindikata Makedonije je istakla da je u Makedoniji ostvaren socijalni dijalog i da sindikat insistira na principu komplementarnosti, a ne na antagonizmu. Takođe je veoma bitno što sindikat već duže vreme insistira na edukaciji i afirmaciji naslednika - mladih sindikalnih aktivista i na tom planu su postignuti rezultati.

Minka Rešidbegović, predsednica sindikata BiH i Tomaž Boltin, predsednik sindikata Slovenije su, između ostalog, poželeli SFOS-u da još dugo godina obeležava jubileje u nadi da će sve biti i lakše i lepše.

Gospodin Dimitrios Tsoukalas je naglasio da je sa SFOS-om u prijateljskim odnosima već 18 godina i da su povezani čvrstim nitima borbe u zaštiti intereresa članstva. Mada su tada bili daleko mlađi, kako je rekao i dalje prepoznaje istu strast koja povezuje ljude u istoj ideji. Ne želeći da komentariše krizu u Grčkoj, jer je u Srbiji kriza već dugo i dobro poznata činjenica, pomenuo je da su u Engleskoj, Italiji i drugim zemljama, ali i u Americi događaju protesti radnika skoro svakodnevno.

Solidarnost je jedino oružje sindikata, jer je nedopustivo da jedan posto ljudi poseduje devedest i devet posto svega što postoji. Nedopustivo je da tržište bude merilo života i zato radni ljudi moraju biti pobednici, a jedan od pokazatelja je i ono što će se tek događati u Grčkoj kroz kvalitetno novi revolt ljudi i na šta treba usmeriti pažnju.

U nastavku sednice podeljene su zahvalnice i plakete sindikatima i zaslužnim pojedincima koji su dali doprinos u radu SFOS-a, među kojima i prvoj predsednici SFOS-a Ljiljani Spaić.

Dana 29.10.2011. godine, a povodom jubileja, 20 godina postojanja i rada, Sindikata finansijskih organizacija Srbije,
delegaciju sa gostima iz inostranstva primila je u Belom dvoru Njeno
Kraljevsko Visočanstvo Princeza Katarina Karađorđević i zadržala se u srdačnom razgovoru.